Представници Српске омладине Словеније и уједно извођаћи хуманитарне акције "За српски Космет" посећују Косово и Метохију и изван оквира хуманитарне акције. У будуће ћемо детаљније ивештавати о обиласцима Космета са циљем да овдашњу и ширу јавност упознамо са ситуацијом на светој српској земљи.
Пресдставник наше организације је у периоду од 14.12 до 15.12 обишао више места на Космету, тако да у наставку текста објављујемо краћу репортажу.
13.12.2008 у касне вечерње сате полазимо из Београда и уз краћа стајања и снадбевање горивом у Звечану (надомак Косовске Митровице) настављамо пут Пећи и Дечана. Пред улазак у јужни део Митровице на кратко смо заустављени због контроле од стране "КПС" или боље речено пресвућених терориста, окупатора. Што се тиче снадбевања горива није на одмет напоменути, да је у северном делу Космета оно знатно јефтиније него у јужном делу или у централној Србији јер није опорезовано.
У рану зору стижемо у манастир Високи Дечани на јутарњу литугрију. После ручка и обиласка манастира, упутили смо се према Ораховцу где у једном делу града (а може га се назвати и гетом ) живи око 350 Срба у окружењу од 7.000 Шиптара. Тешко је описати у каквим ужасним условима живе наши сународници тамо. Мало ко би могао да поверује да неко у данашњој "Европи" живи у таквим условима. На такве слике и сцене смо навикли нпр. у тв извештајима из разних земаља такозваног "3. света". Веома је тужно да се такви призору могу срести и у нашој непосредној близини али то шира јавност не може да види због медијске блокаде која постоји и такође због неповољних услова који нису наклоњени неком са стране.
После дружења са мештанима упутили смо се ка оближњем манастиру Зочиште, који је 1999. године уништен иако је био под "заштитом" Кфора. Црква је обновљена 2004. године.
Ноћили смо у Великој Хочи, једном од најстаријих
насеља на Космету. Велика Хоча и нарочито околина Ораховца су познати по врхунском вину. У насељу се налази и виница манастира Високи Дечани.
Рано ујутро заједно са мештанима Велике Хоче и уз "пратњу кпс" упутили смо се према Девичу који се
налази у близини Србице, то јест у пределу где су се налазила најјача упоришта терористичке Учк. У Девич стижемо око 8 ујутро. Позитивно сам био изненађен великим бројем верника који су пристизали из свих крајева Србије, наравно највише их је дошло са Космета.
Свети Јоаникије Девички (некада и Јанићије)
је хришћански светитељ. Родом је Србин из Зете. Као младић обузет љубављу Христовом, оставио је своје дом и удаљио се у предео Ибра, у ушчеље Црне Ријеке, у тесну пештеру у којој се, по предању, пре њега подвизавао свети Петар Коришки.
Међутим када се његова слава почела распростирати међу људима, он је одбегао у Дреницу, и сакрио се у густу шуму Девичку. Јоаникије је године провео ту у самоћи, у ћутању и у молитви. По предању кнез српски Ђурађ Бранковић довео му је своју полуделу ћерку, коју је овај светитељ исцелио. Из благодарности Ђурађ је подигао манастир на том месту, познат и данас под именом Девич. Ту почивају мошти светог Јоаникија за које хришћани верују да су чудотворне.
У повратку ка Београду смо на кратко посетили Звечан,
градић у непосредној близини Косовске Митровице,
те мајку спрских манастира Студеницу.
Иначе у свакој српској енклави и у сваком нашем манастиру који смо посетили, били смо више него пријатно угошћени од стране домаћина.
Србија је на Космету!
Нема коментара:
Постави коментар