Блокиран рад општине Витина

четвртак, 26 фебруар 2009

Двадесетак радника, који су после проглашења независности Косова 17-ог фебруара прошле године, на позив Владе Србије, напустили своја радна места у косовским институцијама, блокирало је јутрос рад општине Витина у селу Врбовац.

Стамен Ђурић, отац двоје малолетне деце у изјави за Клокот радио каже да је напустио посао на позив Владе, а да већ годину дана нема никаква примања па се, како истиче, осећа заборављеним од свих. "Обраћали смо се министру Горану Богдановићу, помочнику министра за КиМ Драгану Петковићу, председнику општине... До дана данашњег на наше захтеве нико није реаговао. Ми чекамо", рекао је Ђурић.

Драган Столић из Клокота, бивши радник комуналног предузећа у Витини, каже да је радио шест година и да је посао напустио, јер им је било обећено да ће њихов статус решити влада Србије.

"Имам 52 године. Ко ће сада да ме прими да негде радим? Живим од минималног личног дохотка и са тим издржавам породицу", каже Драган.

Потпредседник општине Витина, Никола Столић, каже да су захеви радника оправдани, али како наводи, локална самоуправа није у могућности да им изађе у сусрет.

Радници који су напустили посао после проглашења независности, њих 23, је јутрос блокирало општину. Али кључ решења проблема није у локалној самоуправи. Министарство за Косово и Метохију  не реагује и не предузима ништа у решењу њихових проблема. 

Како је најављено, радници ће држати у блокади зграду оптине све до испуњења захтева.

www.kosovo-metohija.com

.

Радост Сретењa

У организацији удружења ”Косовски божур” из Сремских Карловаца и многих пријатеља, дани око великог празника Сретења протекли су у радости сретања и дружења са нашим драгим другарима - децом из основне школе из Клине и Видања, њих 17-оро, и њиховим учитељицама.

Другари су из Клине кренули у петак изјутра да би до 16 часова стигли у Београд, где су их у ОШ ”Дринка Павловић” очекивали другари, наставници, као и песник Слободан Станишић, и приредили им леп дочек, програм и послужење. Затим смо кренули пут Сремских Карловаца. Беше већ мрак када смо ушли у Карловачку гимназију, у којој су домаћини-карловчани нестрпљиво очекивали драге госте. Свако је добио свог домаћина, и кренуло се на починак и одмор.
А одмор је заиста био потребан, што због дугог пута, што због свега што нас је чекало сутрадан, у суботу. Почели смо са обиласком Петроварадинске тврђаве: старог сата, сликарских атељеа и музеја. Хладна кошава није дозвољавала да се дуго ужива у погледу са Тврђаве, па смо пошли у Војвођански музеј. Љубазни кустоси провели су децу кроз цео музејски простор, а деца су са интересовањем слушала, али и питала, јер тренутно у том музеју има заиста много ретких и вредних експоната. Нисмо имали снаге за шетњу Новим Садом, те смо се вратили у Карловце. Требало је одморити, пошто нас је у 18 часова очекивало дружење у Гимназији. Какво је то било дружење! Гимназијалци су припремили послужење, професор Дејан Ђурђев је показао Гимназијску библиотеку и испричао историју прве српске Гимназије, а затим су се сви, и деца и одрасли, дали у игру. А игра је била баш занимљива, захваљујући даровима наше руске браће из покрета ”Косовски фронт”, који су деци послали веома оригиналне руске игре, као и ЦД-е и иконице.
Недеља. Сретење! Радост сусрета! У тој радости протекло је све време проведено са нашим другарима. Након празничне Литургије у Сремским Карловцима упутили смо се у Сремску Митровицу, где су нас у парохијском дому Саборне цркве очекивали вероучитељица Александра Гаруновић са децом, градоначелник и оци, који су у име владике сремског Василија поздравили децу и пожелели им добродошлицу. Игра и песма, дружење...
Поново јездимо ка Новом Саду, кроз вејавицу по обронцима Фрушке Горе. Идему у Српско народно позориште, на Сабор Удружења Светогораца. У свечаној атмосфери, уз богат програм и многе госте, представљен је укратко и часопис ”Косовски божур”.
Поново смо у Карловцима, ноћ. Туга због растанка већ се увукла код свих - и код домаћина, и код гостију.
Понедељак. У девет смо испред Гимназије. Треба на време кренути, јер вожња по мраку на Косову и Метохији није нимало безбедна. Било је и суза, али надамо се да ће свима ово дружење остати у лепом сећању. Не само то, већ и да ће се наставити у будућности.
Хвала свима који су помогли у остварењу овог лепог дружења, и који су учинили да наши другари заиста осећају да су међу својима. А ми се надамо поновном, скором сусрету са нашим Божурима из прелепе Метохије.

Фотографије можете погледати овде.

Часопис

Посетите

Светосавска прослава у Ротердаму

У суботу 31. јануара, ротердамска црквена општина Свете Тројице организовала је Светосавску прославу у великој аули српске допунске школе Вук Карађић. На програму је била беседа о Светом Сави, рецитације, музичке нумере а у својству извођаћа учествовала су такође деца и омладина из Ротердама, Утрехта и Амстердама.

На прослави су уз сагласност и благослов свештеника Војислава Билбије били присутни и наши активисти који су упознали заинтересовану јавност са досадашњим радом у склопу хуманитарне акције "За српски Космет". Дељени су извештаји о 3. испорученој донацији и налепнице а у продаји су биле мајице и двдови. Продато је 20 мајица и 10 двд, тако да је прикупљен износ од 227€, који ће бити испоручен у оквиру 4. донације.

Захваљујемо организаторима приредбе на сарадњи и гостопримству и свима који су куповином промотивног материјала узели учешћа у хуманитарној акцији.

Нема предаје!

Обавештење

Због интересовања наших донатора и људи који су упознати са хуманитарном акцијом која траје већ извесно време, дужни смо да дамо званично обавештење о разлогу нашег непојављивања на Светосавској прослави коју је у суботу, 31. јануара организовало друштво Свети Сава из Крања.

Наши активисти увек траже начин да се појаве на приредбама и прославама која организују српска друштва која делују у Словенији, али увек уз договор и сарадњу тих друштава, јер мислимо да је то једини начин да се хуманитарна акција спроведе и да буде делотворна, а да уједно не нарушавамо концепт приредбе.
До сада су нам сва друштва изашла у сусрет, шта више, у многим друштвима су нам активно помагали у прикупљању донација. Захваљујући њиховој помоћи и ангажману можемо рећи да је хуманитарна акција до сада успешна и да су прикупљена и испоручена значајна финансијска средства.
На жалост, челници друштва Свети Сава из Крања нису били спремни на сарадњу, нити су били вољни да нам омогуће место где би информисали народ и прикупљали донације. Као узрок су навели да "није погодан тренутак" за наше појављивање на прослави коју су организовали.
Ми смо испоштовали њихову одлуку и нисмо се појавили.
Нећемо да улазимо у исправност њихове одлуке, само ћемо да напоменемо да за српски народ на Косову и Метохији УВЕК мора да буде погодан тренутак. Треба само ставити опште интересе српског народа испред личних интереса, тј. није довољно китити се именом српског светитеља, него делима спроводити његов наук.
.