Упокојила се Његова Светост Патријарх српски господин Павле
Срца наша су жалосна јер нема више нашег благог оца и његовог утешитељног лика у коме смо могли видели и препознати истински лик Христа Бога.Нема онога чија је рука духовне помоћи,истинског саосећања и несебичне љубави увек пребивала на сваком од нас,нема оног чији је духовни савет,благи осмех,љубав према истини,али и спартански храбар и суров однос према греху као највећем непријатељу,био животни путоказ и образац свима нама,његовој деци. Он је био отелотворење и потврда истинске љубави коју човек може имати према другом човеку.Знао је да силом Бога Духа Светога подигне из духовног очаја сваку душу којој је помоћ била преко потребна јер је моћан и силан Бог у светима својим...тужни смо и несрећни,срца наша жале и душа рида.Међутим,са друге стране,са оне стране где као хришћани дубоко у нама знамо смисао и циљ човековог битисања,радосни смо и веселимо се јер знамо да је још једна богочежњива и богољубива душа коначно прешла свом Творцу коме је целог свог живота са неописивим жаром љубави,хрлила и стремила,Ономе кога је душа нашег милог оца љубила изнад свега.Господ је још једну титански велику и горостасну христолику душу прибројао светима.Српски народ је у својој плејади светих добио још једног светитеља,јер он своје светитељство јесте показао и доказао својим свеживотно чедним,према Богу и људима несебичном љубављу испуњеном животу,који ће се од сада,непрекидно пребивајући у слави Пресвете Тројице,молити како за све људе,тако и за свој род...свети оче Павле и мили наш роде,моли Христа Бога да опрости душама нашим! Амин!
15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану.
Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији. До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак.
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију.
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни.
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање.
Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу.
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву.
Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.
Нема коментара:
Постави коментар