Срца наша су
жалосна јер нема више нашег благог оца и његовог утешитељног лика у коме смо могли видели и препознати истински лик Христа Бога.Нема онога чија је рука духовне помоћи,истинског саосећања и несебичне љубави увек пребивала на сваком од нас,нема оног чији је духовни савет,благи осмех,љубав према истини,али и спартански храбар и суров однос према греху као највећем непријатељу,био животни путоказ и образац свима нама,његовој деци. Он је био отелотворење и потврда истинске љубави коју човек може имати према другом човеку.Знао је да силом Бога Духа Светога подигне из духовног очаја сваку душу којој је помоћ била преко потребна јер је моћан и силан Бог у светима својим...тужни смо и несрећни,срца наша жале и душа рида.Међутим,са друге стране,са оне стране где као хришћани дубоко у нама знамо смисао и циљ човековог битисања,радосни смо и веселимо се јер знамо да је још једна богочежњива и богољубива душа коначно прешла свом Творцу коме је целог свог живота са неописивим жаром љубави,хрлила и стремила,Ономе кога је душа нашег милог оца љубила изнад свега.Господ је још једну титански велику и горостасну христолику душу прибројао светима.Српски народ је у својој плејади светих добио још једног светитеља,јер он своје светитељство јесте показао и доказао својим свеживотно чедним,према Богу и људима несебичном љубављу испуњеном животу,који ће се од сада,непрекидно пребивајући у слави Пресвете Тројице,молити како за све људе,тако и за свој род...свети оче Павле и мили наш роде,моли Христа Бога да опрости душама нашим! Амин! Вјечнаја памјат.
Нека Вас анђели чувају Ваша Светости
+++
.
Нема коментара:
Постави коментар