Повеља Сабора Српске мреже 2009.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Зворничко-тузланског г. Василија, а у организацији Српског сабора Двери, у древној немањићкој светињи манастиру Светог Николе на Озрену у Републици Српској од 30. јула до 2. августа одржан је девети по реду Сабор српске омладине и 3. Сабор Српске мреже, асоцијације која окупља више десетина српских православних и родољубивих нестраначких организација из свих Српских земаља и Расејања.
На овогодишњем Сабору узело је
учешћа преко 70 полазника из региона и дијаспоре, као и
велики број угледних гостију-предавача из Србије, Републике Српске и Расејања. Раду Сабора својим
присуством дали су значај представници Министарства за дијаспору у Влади Републике Србије и Радио телевизије Републике Српске.
Главна тема Сабора била је:
Будућност Српске мреже: како до боље и ефикасније мреже српских патриотских организација? Велика пажња посвећена је и темама
Одбране и очувања Републике Српске,
НАТО геноцида над српским народом и злочина над Србима у последњим ратовима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.
Детаљно анализирајући досадашњи учинак двоипогодишњег рада Српске мреже, као и бројне потенцијале ове епохалне идеје, Сабор је донео следеће закључке:
1.
Одбрана Републике Српске, као највећег историјског достигнућа српског народа у последњих 20 година, представља гарант биолошког и сваког другог опстанка и бољитка српског народа на својим вековним територијама у Босни и Херцеговини. Свако даље растакање дејтонских овлашћења РС је недопустиво и у наступајућим уставним променама у БиХ све снаге треба јединствено усмерити у одбрану Републике Српске. Ову обавезу посебно има и држава Србија као потписник Дејтонског споразума.
2.
Историјско памћење НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. и СР Југославије 1999. године представља наш минималан дуг према свим жртвама, као и темељ отпора српског народа чланству у овој геноцидној војној алијанси. Исповедамо да није и никада не може бити злочин бранити отаџбину од непријатеља и да војничка дужност остаје основна патриотска обавеза сваког Србина. Истраживање свих злочина учињених над српским народом у 20. веку значило би превенцију геноцида, која би требало да постане прворазредна одговорност и стратешки план деловања свих српских медија и држава у целини у наредном периоду.
3.
Сабор захтева од надлежних државних органа Србије и Републике Српске да формирају одговарајуће комисије за утврђивање комплетне истине о догађајима око и у Сребреници од 1992. до 1995. године. Медијске, политичке и правне манипулације у вези са овим историјским догађајима настоје да укину право српског народа на будућност, и зато је у нашем највишем националном интересу да се ова истина до краја изнесе. Истовремено, Сабор подсећа на континуитет необјективног рада Хашког трибунала који кроз суђења појединцима настоји да пресуди читавом српском народу.
4.
Сабор захтева од државе Србије да се у потпуности посвети одбрани Косова и Метохије и, у складу са Уставом, не дозволи било какву дискриминацију према српском народу на овом делу наше државне територије зарад било каквих других пролазних интереса.
5.
У увођењу веронауке као обавезног предмета у све основне и средње школе у Србији, Републици Српској и Црној Гори видимо не само цивилизацијску просветну и културну тековину већ и најзначајнију шансу за духовни и морални препород будућих генерација. На свима нама је да веронауци пружимо бољу маркетиншку и стручну подршку и припрему.
6.
Остајемо посвећени идеји Светосавске школе, као модерног начина алтернативног националног образовања у циљу очувања националног идентитета и бољег патриотског организовања како у многобројној српској дијаспори тако и у свим отаџбинским земљама на Балкану.
7.
Сабор изнова изражава своју максималну подршку наставку пројекта Покрет за живот, као преко потребне борбе против беле куге и промоције породичних вредности у нашем народу, као и редовним хуманитарним акцијама за помоћ опстанку српског народа на Косову и Метохији, као саставном делу Србије.
8.
У Српској мрежи Сабор дефинитивно види најбољи модел савременог, ванинституционалног и безграничног повезивања, организовања и деловања српског народа у 21. веку и тражи подршку за даљи развој и успех ове идеје од своје Цркве и дијаспоре у целини, како би Млада Србија на најбољи начин понела историјску одговорност која је чека и послужила на корист своме народу и држави.
Како радили, тако нам и Бог помогао!
У манастиру Светог Николе на Озрену,
Илиндан 2009.
Служба за односе са јавношћу Српске мреже
.
