У организацији удружења ”Косовски божур” из Сремских Карловаца и многих пријатеља, дани око великог празника Сретења протекли су у радости сретања и дружења са нашим драгим другарима - децом из основне школе из Клине и Видања, њих 17-оро, и њиховим учитељицама.
Другари су из Клине кренули у петак изјутра да би до 16 часова стигли у Београд, где су их у ОШ ”Дринка Павловић” очекивали другари, наставници, као и песник Слободан Станишић, и приредили им леп дочек, програм и послужење. Затим смо кренули пут Сремских Карловаца. Беше већ мрак када смо ушли у Карловачку гимназију, у којој су домаћини-карловчани нестрпљиво очекивали драге госте. Свако је добио свог домаћина, и кренуло се на починак и одмор.
А одмор је заиста био потребан, што због дугог пута, што због свега што нас је чекало сутрадан, у суботу. Почели смо са обиласком Петроварадинске тврђаве: старог сата, сликарских атељеа и музеја. Хладна кошава није дозвољавала да се дуго ужива у погледу са Тврђаве, па смо пошли у Војвођански музеј. Љубазни кустоси провели су децу кроз цео музејски простор, а деца су са интересовањем слушала, али и питала, јер тренутно у том музеју има заиста много ретких и вредних експоната. Нисмо имали снаге за шетњу Новим Садом, те смо се вратили у Карловце. Требало је одморити, пошто нас је у 18 часова очекивало дружење у Гимназији. Какво је то било дружење! Гимназијалци су припремили послужење, професор Дејан Ђурђев је показао Гимназијску библиотеку и испричао историју прве српске Гимназије, а затим су се сви, и деца и одрасли, дали у игру. А игра је била баш занимљива, захваљујући даровима наше руске браће из покрета ”Косовски фронт”, који су деци послали веома оригиналне руске игре, као и ЦД-е и иконице.
Недеља. Сретење! Радост сусрета! У тој радости протекло је све време проведено са нашим другарима. Након празничне Литургије у Сремским Карловцима упутили смо се у Сремску Митровицу, где су нас у парохијском дому Саборне цркве очекивали вероучитељица Александра Гаруновић са децом, градоначелник и оци, који су у име владике сремског Василија поздравили децу и пожелели им добродошлицу. Игра и песма, дружење...
Поново јездимо ка Новом Саду, кроз вејавицу по обронцима Фрушке Горе. Идему у Српско народно позориште, на Сабор Удружења Светогораца. У свечаној атмосфери, уз богат програм и многе госте, представљен је укратко и часопис ”Косовски божур”.
Поново смо у Карловцима, ноћ. Туга због растанка већ се увукла код свих - и код домаћина, и код гостију.
Понедељак. У девет смо испред Гимназије. Треба на време кренути, јер вожња по мраку на Косову и Метохији није нимало безбедна. Било је и суза, али надамо се да ће свима ово дружење остати у лепом сећању. Не само то, већ и да ће се наставити у будућности.
Хвала свима који су помогли у остварењу овог лепог дружења, и који су учинили да наши другари заиста осећају да су међу својима. А ми се надамо поновном, скором сусрету са нашим Божурима из прелепе Метохије.
Фотографије можете погледати овде.
Нема коментара:
Постави коментар