Као и до сада, уз помоћ наших људи из целе Словеније,успели смо да прикупимо 2720 евраи да их проследимо нашој напаћеној браћина Косову и Метохији, тачније у Косовској Витинии околним селима Врбовац, Могила, Клокот и Бинач.
Потрудили смо се да са скромним средствима, које смо успели да прикупимо уз помоћ људи добре воље из Словеније, обухватимо што више оних којима је та помоћ најпотребнија.
Са прикупљеним средствимасмо помогли 16-оро децеиз Витине (1600 €), затим породицу са шесторо деце из Врбовца (100 €) , оца који живи самса сином који је полу инвалид(100 €) и коме пумпица у глави помаже да преживи дан, а коме је мајка умрла када га је родила, исто из Врбовца, затим породицу са четворо децеиз села Клокот (100 €), који живе од скромног дечијег додатка и цркавице коју њихов отац зарадирадећи све могуће послове.
Обишли смо и породицу Ђурић из села Бинач крај Витине, која поред мајке и оца броји још деветоро деце, а сви заједно живе у просторији од десетак квадрата (220 €) !
Нисмо могли да заобиђемони породицу црквењака Војиславаиз Витине и његове скромне жене, којој је лева страна тела шлогирана, који живе у селу Могила (100 €).Нажалост смо доживели и тода нас осмех и захвалност Војислава овај пут не дочека, јер је пре две недељезбог дуге болестинапустио овај наш овоземаљски свет.Нека му је лака српска земљаи вечна му хвалаза све што је урадиоза нашу цркву у Витинии наш народ, а све то без иједне надокнаде икада!
Додао би и то да смо део средстава (500 €) наменили народној кухињи у Врбовцу, која се брине за око 150 најугроженијих душа у витинској општини.
Остаје нам само да пренесемо поздраве и захвалност наших људи које смо и овај пут обишли и помогли им да бар на тренутак забораве на свакодневне проблеме и опасност која им стално прети. Све ово треба свима нама да да још више снаге и воље да наставимо да помажемо нашој браћи, јер је то наша хришћанска дужносткао и дужност коју имамо према сваком припаднику свог српског народа који се нашао у невољи !
15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану.
Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији. До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак.
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију.
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни.
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање.
Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу.
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву.
Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.
Нема коментара:
Постави коментар