Од стране наших активиста из Холандије, у периоду од фебруара до маја прикупљено је 550 € добровољних прилога који ће бити испоручени у оквиру 5. донације.
Нема предаје.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
skip to main |
skip to sidebar
Добротворне прилоге можете послати на трансакцијски рачун :
SRBSKO DRUŠTVO ZADUŽBINA,
SRBSKO DRUŠTVO ZADUŽBINA,
HUMANITARNA POMOČ
02068-0257912364, referenca : 00 1389
02068-0257912364, referenca : 00 1389
уплате из иностранства
IBAN :
SI 56020680257912364
SWIFT :
LJBASI2X
БАНКА :
NLB D.D.
TRG REPUBLIKE 2
LJUBLJANA
За додатне информације у вези хуманитарног фонда, можете да се обратите на :
zasrpskikosmet@gmail.com
zasrpskikosmet@gmail.com
Срце Србије
КОСОВСКА ВИТИНА
15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану.
Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији. До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак.
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију.
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни.
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање.
Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу.
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву.
Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.
Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији. До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак.
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију.
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни.
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање.
Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу.
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву.
Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.
Архива чланака
- мај 2008 (4)
- јун 2008 (4)
- јул 2008 (2)
- август 2008 (1)
- септембар 2008 (5)
- новембар 2008 (2)
- децембар 2008 (8)
- јануар 2009 (4)
- фебруар 2009 (4)
- март 2009 (7)
- април 2009 (2)
- мај 2009 (2)
- јун 2009 (1)
- јул 2009 (1)
- август 2009 (2)
- септембар 2009 (3)
- октобар 2009 (2)
- новембар 2009 (3)
- фебруар 2014 (1)
Нема коментара:
Постави коментар