СРПСКО ДРУШТВО ЗАДУЖБИНА: 10 godina od početka Nato agresije

U utorak 24. marta, navršava se 10 godina od početka Nato agresije na Srbiju. U znak sećanja na žrtve tog nepravednog i sramnog čina, tog dana biće održana manifestacija sa sledećim programom:

Posle kraćeg uvodnog izlaganja biće prikazan dokumentarni film "Niko nije rekao neću", koji govori o trojici pilota, koji su se hrabro upustili u nepravednu borbu sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem.
Nakon projekcije biće predstavljena humanitarna akcija Za srpski Kosmet, koja je prouzrokovana posledicama bombardovanja i teškoćama u kojima se našao naš narod na Kosovu i Metohiji.

Početak manifestacije: Utorak, 24.3. u 19:30

Lokacija: Poslovni center Slovenijales, Dunajska 22, Ljubljana. Dvorana se nalazi u prizemlju sa leve strane. Ulaz je slobodan.

Pomen žrtvama Nato agresije biće održan u nedelju 22.3. sa početkom u 10:00 u pravoslavnom hramu Ćirila i Metodija u Ljubljani.

Srpsko društvo Zadužbina

КОСОВСКА ВИТИНА

15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану.

Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији. До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак.

Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију.

Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.

Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни.

У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање.

Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу.

Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву.

Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.

СРПСКО ДРУШТВО ЗАДУЖБИНА

10 godina od početka Nato agresije

Нема коментара:

уплате из иностранства

Срце Србије

КОСОВСКА ВИТИНА

Архива чланака